Beograd – Destoro stažista albanske, romske i bošnjačke nacionalnosti dobilo je priliku da vidi kako državne institucije zaista funkcionišu. Ipak, retki su oni koji se posle stažiranja zaposle u svojim lokalnim samoupravama.

Arber Arifi je iz Preševa. Sada je na master studijama pravnog fakulteta, a pre skoro godinu dana počeo je da uči srpski jezik kako bi mogao da stažira u nekoj od republičkih insititucija. Priliku je dobio u Ministarstvu zdravlja, gde kao pravnik proučava šta bi od propisa moglo bolje da se primeni.

„Sam naziv državna institucije privlači veliku pažnju", kaže Arifi. Ističe da mu je to bila prilika da vidi kako funkcioniše ovaj sistem državne uprave.

Psiholog iz Prijepolja Edin Šantić kaže da mu iskustvo stažiranja liči na proces saznavanja kako mađioničar izvodi trik.

Diplomirana pravnica iz Novog Pazara Majida Lubara najpominje da je dosta drugačije od onoga što je zamišlja dok je sturdirala. Po njoj je praksa dosta drugačija, dok ljudi daju život stvarima.

Ivan Durmišević, učitelj iz Lebana, kaže da bi izvođenjem radionica i kontaktima sa ljudima koje je upoznao mogao da pomogne svom kraju.

Psiholog Edin Šantić kaže da ima ideju o psihološkom savetovalištu usmerenom prema grupi ljudi koji su prošli neke oblike diskriminacije.

"Na ličnom nivou mislim da će svako od nas osetiti i malo više samopoštovanja jer mi smo mladi ambasadori naših lokalnih samouprava. Ova iskustva mogu lako biti implementirana i u naše zajednice," smatra doktorand prava iz Prijepolja Amra Muhotić.

Za program je veliki kompliment zainteresovanost – ove godine osmoro studenata prijavilo se za jedno mesto. Teži deo za one koji su primljeni nastupa kada se stažiranje završi.

„Nažalost, ono što je loše iskustvo je to da nisu dovoljno iskorišćena ta njihova znanja i veštine, jer najveći broj tih mladih ljudi, kada se završi program, ne nađe mesto ni u lokalnoj samoupravi", kaže Direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović

Prema njenim rečima, veoma mali broj stažista bude angažovan od strane nacionalnih saveta. „Pokušavmao da kroz druge projekte nađemo neko održivo rešenje za njih“, dodaje Paunovićeva.

Dok se traži rešenje, a mladi stažisti polažu velike nade u buduću administraciju, jedan problem ostaje. Nema podataka koliko je pripadnika nacionalnih manjina zastupljeno u državnim institucijama, čak ni oni sami o tome ne žele da govore. Ocena Kancelarije za ljudska i manjinska prava je da ih je nedovoljno.

Izvor: RTS i Koordinaciono telo