“ВЕСЕЛА ПРЕДСТАВА” ЗА ДЕЦУ У МЕДВЕЂИ

  • У категорији Вести
  • 3. октобар 2018.
  • 75 Прегледа
“ВЕСЕЛА ПРЕДСТАВА” ЗА ДЕЦУ У МЕДВЕЂИ

Медвеђа – Својеврсна интерактивна сценска радионица у Културном центру у Медвеђи одржана је у оквиру „Веселе представе“, током које је глумац Гиле Бранковић, у једночасовом програму…

Медвеђа – Својеврсна интерактивна сценска радионица у Културном центру у Медвеђи одржана је у оквиру „Веселе представе“, током које је глумац Гиле Бранковић, у једночасовом програму, деци предшколског узраста и нижих разреда основне школе из ове средине приближио основне појмове у позоришту, јавни наступ и основне елементе глуме. Представа у Медвеђи је била финална, јер је Бранковић претходних дана обишао основне школе у Тупалу, Тулару, Бучумету, Рујковцу, Газдару и Лецу, где је извео сличан програм.

Овиме је отпочела реализација пројекта Културног центра „Нове наде за Медвеђу”, који је подржан од стране Министарства за културу и информисање. Пројекат подразумева сарадњу деце из различитих етничких заједница и различитих средина, села или града, на интерактивним радионицама кроз представе.

„Пре општине Медвеђа смо имали сличан концепт и у општини Бојник, а после овога идемо у Сјеницу“ рекао је Гиле Бранковић.

„Овакви наступи су, колико могу да видим, а и чујем у разговору са учитељима и васпитачима, деци јако интересантни и занимљиви. Већина њих се први пут сусреће на директан начин са позориштем, са глумом, а добију и прилику да се попну на сцену и виде како то изгледа. Наш циљ је да им, поред приближавања позоришта и глуме, објаснимо и да је рад нешто што је јако важно у животу, да морају да читају, да вежбају… То је и разлог што смо на завршној представи у Медвеђи имали и жонглера, Дејана Цветковића Цвекса, јер је он добар пример шта може да се постигне када упорно вежбате.“

У „Веселој представи“ поред Бранковића и Цветковића, наступили су и Миља Бранковић и Страхиња Николић.

Као посебно интересантан наступ Гиле Бранковић издваја онај у школи у Тупалу. Ради се о селу где живи албанска национална мањина, тако да се створио проблем комуникације.

„Деца знају српски, неко више неко мање, ја још мање знам албански, па смо се споразумевали некако речима. Кад су зафалиле речи ту су биле руке, ноге и гримасе, а када и тога усфали, онда су наступале учитељице и преводиле. Тако сам ја учио њих глуми, они мене језику и дружили смо се сјајно.“

Извор: Југпрсс и Координацино тело

 

Погледајте још

Архива чланака

Најновије