Бујановац – Председници општина Прешево и Бујановац, Рагми Мустафа и Нагип Арифи, су на скупу о медијским законима под називом „Примена нових медијских закона у пракси", који је Координационо тело Владе Републике Србије за општине Прешево, Бујановац и Медвеђу организовало у Дому културе у Бујановцу, тражили да се не приватизују медији чији су оснивачи општине, са образложењем да је то потребно ради бољег информисања грађана. Представници приватних медија су указали на то да су дискриминисани. 

У Бујановцу и Прешеву постоје четири телевизије које емитују програм на албанском.

На приватизацију до јула 2015. године, у складу са медијским прописима и Законом о приватизацији, чекају три медијска гласила – РТВ Прешево, РТВ Бујановац и Радио Медвеђа чији су оснивачи општине.

Председник општине Прешево, Рагми Мустафа, је на скупу рекао да „приватизација значи гашење медија на албанском језику у Прешеву".

„Закон о приватизацији јавних медија је одличан, али треба да се зна локација где се примењује. За радио-телевизију Прешево, која има 28 радника, општина издваја 22 милиона динара годишње. Ако се буде издвајало до два одсто из буџета, та медијска кућа моћи ће да добије највише 11 милиона динара", казао је Мустафа.

Директор приватне телевизије „Алди" у Прешеву, која је на албанском језику, Исуф Мемети, рекао је да општина не би требало да „приватне телевизије гледа као непријатеље", као и да „Мустафа дискриминише приватне медије у својој општини".

Председник општине Бујановац, Нагип Арифи, је такође био за изузеће локалне телевизије Бујановац из приватизације, а као аргумент је навео и то да ће „након приватизације бити угашен телевизијски програм на српском у тој општини".

Став против приватизације ТВ Бујановац изнео је председник Националног савета Албанаца (НСА) Јонуз Муслију, који је рекао да је „овога пута зло из Београда (у виду приватизације) дошло и за Албанце и за Србе и за Роме у Бујановцу (који раде у локалној телевизији)".

Међутим, посланик из Бујановца из Српске напредне странке, Ненад Митровић, навео је, да „од оснивања ТВ Бујановац, око 7.000 српског становништва у тој општини уопште нема сигнал те локалне ТВ".

„Разумем да се тако понаша ТВ „Спектри', која је приватна и чији је линк окренут само према местима где живе Албанци, али је недопустиво да се тако понаша ТВ Бујановац, која се финансира из општинског буџета", казао је Митровић.

Народни посланик и лидер Партије за демократско деловање,Риза Хаљими, је рекао да „ко финансира телевизије има монопол у њима „и да је то проблем који мора да се реши због неравномерене расподеле средстава према свим медијима.“

У прилог приватизацији говорио је и уредник портала www.lugina-lajm.com, Агрон Исљами, који је навео да тај медиј „председник општине Бујановац, Нагип Арифи, саботира", као и да не могу да добију препоруке да би конкурисали за средства Министарства културе Србије.

Државни секретар у Министарству културе и информисања, Саша Мирковић, изјавио је на бујановачком скупу о медијима да у Привредном регистру Србије постоји 1.379 јавних гласила, од чега је 107 телевизијских ,као и више од 350 радио станица.

Мирковић је истакао да тај податак говори колико је медијско тржиште у Србији захтевно, као и да очекује да Агенција за приватизацију у најскорије време распише аукцију за приватизацију медија.

„Медијски закони су донети уз мониторинг Европске уније а израђени су у транспарентном процесу у коме су, унутар радних група и као посматрачи, учествовали и представници ОЕБС-а, а уз помоћ експерата које је ангажовала Делегације ЕУ у Србији.  Сва три медијска закона, који су већ усвојени, усаглашена су са Бриселом", изјавио је Мирковић.

Он је додао да су медијски закони рађени паралелно са подацима скрининга поглавља 23, 10 и 8 у предприступним преговорима за придруживање ЕУ, као и да ће Влада Србије у најскорије време усвојити још један закон из области медија – Закон о оглашавању.

„Сви закони су усаглашени и са медијском стратегијом. Сматрам да приватизација не  значи и аутоматско гашење медија. Приватизација медија значи и један нови почетак, разговарамо о новом моделу финансирања", казао је Мирковић.

Он је навео да „Влада Србије не жели никога да дискриминише", као и да „не постоји никакво ограничење у буџету који локалне самоуправе имају за пројектно финансирање медија након приватизације.“

Извор: Бета, РТВ, Н1Инфо и Координационо тело