У МАЛОЈ ВАРОШИ И МАЛОЈ БИБЛИОТЕЦИ СЕ КРИЈЕ БОГАТ И РАЗНОВРСТАН КЊИЖНИ ФОНД И ЗА СРБЕ И ЗА АЛБАНЦЕ

  • У категорији Вести
  • 8. октобар 2020.
  • 84 Прегледа
У МАЛОЈ ВАРОШИ И МАЛОЈ БИБЛИОТЕЦИ СЕ КРИЈЕ БОГАТ И РАЗНОВРСТАН КЊИЖНИ ФОНД И ЗА СРБЕ И ЗА АЛБАНЦЕ

Медвеђа – Општинска библиотека „Петар Петровић Његош” је једина јавна библиотека на територији општине Медвеђа. Основана давне 1963. године, када је имала потпуно другачију намену, да би 1996. године добила име које и данас носи.  Библиотека у свом фонду тренутно има око 48. 000 књига.

Медвеђа – Општинска библиотека „Петар Петровић Његош” је једина јавна библиотека на територији општине Медвеђа. Основана давне 1963. године, када је имала потпуно другачију намену, да би 1996. године добила име које и данас носи.  Библиотека у свом фонду тренутно има око 48. 000 књига.

Иако недостаје простора, у овој Библиотеци можете наћи све књиге које имају библиотеке у великим градовима, прате се сви трендови, издавачи и писци, а на првом месту је задовољење укуса читалаца.

„Међу читаоцима имамо све старосне групе и могу да кажем да средњошколци доста читају, а оно што сам овде приметила, за разлику од Београда, одакле долазим, је да овде средњошколци читају на страном језику, а при том нису студенти, већ желе да усаврше језик, што је за похвалу. Читају доста и научну фантастику, позитивно сам изненађена што је толико младих, очекивала сам углавном старије људе“, каже Тијана Пејић, директорка Библиотеке у Медвеђи.

Чланарина је 370 динара на годишњем нивоу, постоје и попусти за ђаке и пензионере, у оквиру Дечије недеље организује се акција бесплатне чланарине за основце, приређују се књижевне вечери, изложбе, наградни конкурси, као и сарадња са школом и вртићем одржавањем дечијих радионица  током распуста.

Поред тога што је ово једина Библиотека на територији општине Медвеђа, још једна специфичност ове културне установе је што је она двојезична и у свом фонду има око 3000 књига на албанском  језику, али и радницу која је албанске националности.

„Овде је добра ситуација и ја, као неко ко је дошао из Београда, позитивно сам изненађена да све то може да функционише и да се овде та два народа поштују. Ми имамо и уџбенике на албанском и доста корисиника албанске националности који редовно читају“, казала је Тијана Пејић.

Тренутно имају 346 стална корисника и углавном сви редовно обнављају  чланарину.

Говорећи о сарадњи са другим библиотекама, директорка Библиотелке је издвојила њихову матичну Библиотеку „Радоје Домановић“ у Лесковцу, са којом највише сарађују, а око дигитализације су сарађивали и  са чачанском, шабачком, нишавском.

У овој Библиотеци, поред изнајмљивања књига, постоји и могућност куповине књига у сарадњи са „Лагуном“, с обзиром да Медвеђа нема књижаре.

Недостаје већа читаоница, тако да је простор највећи проблем ове културне установе.

„Имамо малу читаоницу, значи највећи проблем је простор, фали нам и депо па немамо где да депонујемо књиге које се мање користе или се не користе више. Кубуримо са простором, али мислимо да ће бити боље“, оптимистична је директорка Библиотеке.

Дипломирана библиотекарка Љиљана Димић је казала да годинама траже и интересују се и код библиотека у Бујановцу и Прешеву за књиге на албанском језику, међутим не штампају се све, поготово белетристика.

Најмлађи члан ове Библиотеке има 3 године, а најстарији је 1934. годиште, који како  је рекла Љиљана, акитвно чита.

„Ево сада је тражио “Буденброкове” Томаса Мана, а углавном чита класике. Сада је једна Лесковчанка, која је 1938. годиште и из овог краја, рекла да хоће да се учлани, за мене је то фантастично“, каже Љиљана.

Извор: Југмедиа и Координационо тело

 

Погледајте још

Архива чланака

Најновије