Београд – Објављени први резултати научно-медицинске студије о малигним обољењима код рођених у периоду НАТО бомбардовања наше земље

Први прелиминарни резултати из научно-медицинске студије о учесталости малигних обољења код деце од једне до 18 година, урађене на основу истраживања у сарадњи с Институтом „Милан Јовановић Батут”, показују пораст учесталости ових болести, нарочито малигних болести крви код деце од пете до девете године, каже Дарко Лакетић, председник скупштинске Комисије за истраживање последица НАТО бомбардовања Србије.

Истиче да студија није завршена, да су ово само први резултати, који су у децембру достављени свим посланицима ради њиховог информисања.

“Може се констатовати да је „неки отров деловао на ту децу, а будући да је у бомбардовању 1999. године толико отрова ослобођено у животну средину, лако је претпоставити шта је то. Били смо у Врању, где смо имали потресну ситуацију. Четрдесетак људи, који су радили у комуналном предузећу, ишло је, непосредно после бомбардовања, на Пљачковицу да ограде или да очисте тај терен, иако није била урађена деконтаминација. Половина њих је већ преминула, већина од малигних болести. Разговарали смо с њиховим породицама и с преживелима, а дошло је и двадесетак људи из села Братоселце на територији Бујановца, где је пало много пројектила с осиромашеним уранијумом. Братоселце броји 300 становника, ми смо тог дана евидентирали три тумора мозга, то је један одсто популације. Нисмо спроводили дубљу анализу, зато што 300 људи није репрезентативни узорак, али мене је то запањило. Само од тих двадесетак људи који су дошли из тог села утврдили смо три тумора на мозгу, две леукемије код деце. Не говорим о научно-медицинској методи, али мој субјективни утисак је да тај проблем треба дубље сагледати”, каже Лакетић.

О овом прелиминарном извештају се неће расправљати,

“Ова студија је прослеђена свим посланицима да се упознају с нашим радом и првим резултатима. Наравно, све сугестије народних посланика и јавности ја сам спреман да испоштујем. Врло је значајно то што су неке земље, између осталих Холандија и Норвешка, пред Уједињеним нацијама покренуле расправу о утицају осиромашеног уранијума на здравље становника. То је актуелно баш у овом тренутку, а оно што је значајно, не само за нас, него за цео свет, јесте то што се утицај осиромашеног уранијума на здравље људи у свету поима као један озбиљан проблем. С овом иницијативом у УН и рад наше комисије, с једне стране, долази у први план, а с друге, представља део глобалног истраживања, што је врло битно”, додаје Лакетић.

Извор: Политика, Југмедиа и Координационо тело