Preševo – Preševo, opština na jugu Srbije, je tokom leta puna ljudi koji se tada vraćaju iz dijaspore da tu provedu odmor. Ove godine je situacija drugačija. Korona je poremetila mnoge planove i donela strah i neizvesnost.
Preševo – Preševo, opština na jugu Srbije, je tokom leta puna ljudi koji se tada vraćaju iz dijaspore da tu provedu odmor. Ove godine je situacija drugačija. Korona je poremetila mnoge planove i donela strah i neizvesnost.
U Preševu se najviše zarađuje od svadbi, ali su takvi trenuci sada retkost. Restoran „Besa" je samo jedan od mnogobrojnih restorana gde se svadbe organizuju, a Fitim Kamberi sam vodi biznis.
„Svadbe se obično rezervišu godinu dana ranije, nekada i dve. Obično radimo sa dijasporom – kada nema njih, nema ni posla za nas" kaže on.
Ove godine, posao stagnira. Ljudi su oprezni, a brojna dijaspora vraća se kući. Oni koji bi mu bili gosti su uglavnom u Nemačkoj ili Švajcarskoj. Međutim, dijaspora ne puni budžet samo restoranima.
Aljtim Boriči u Domu kulture Preševo vodi Kancelariju za mlade i trudi se da im pronađe posao. Za većinu njih nema dileme, jedina mogućnost je odlazak.
„Preševo je malo mesto i umetnost se ne ceni. Za većinu ovde nema budućnosti", objašnjava Vlera Fejzulahu, jedna od samoukih umetnica u ovom gradu.
Mladi o odlasku počinju rano da razmišljaju, bez obzira koliko bi voleli da ostanu. Plan im je da se odsele negde gde bi mogli da zarađuju, a da svoju zemlju posećuju samo kao turisti. Kako Boriči kaže, čak 70 do 80% mladih nikada se više ne vrati.
Šćiprim Arifi je rođen i odrastao u Nemačkoj, ali je sada predsednik opštine Preševo. Za njega, ali i građane, najveći problem je ekonomija, zbog toga što gotovo uopšte nema posla ni u privatnom, ni u javnom sektoru.
Bogoslav i Gorica Stanojković žive mirno, ali se slažu da ovde za mlade nema mesta.
„Meni ovde nije loše, imam to što imam. Dok sam radio, zarađivao sam. Sada malo otežano", kaže Bogoslav, dodavši da bi i on išao u Nemačku da radi, samo da može.
„Nemamo gde da se zaposlimo, trebalo bi da se otvore neke fabrike. Mladi mogu da odu negde, da odu u Beograd… Mi stari nemamo gde da odemo, možemo samo da čekamo penziju", objašnjava Gorica.
Njihov porodični prijatelj Mehmet Hiseni ima četvoro dece – dvoje su u Belgiji, a dvoje u Švajcarskoj.
„Ja sam ih zamolio da se obrazuju i da ostanu ovde. Ali, oni nisu videli perspektivu. Ekonomski stojimo dobro, ali tuđa zemlja je tuđa zemlja. I mi starimo, i razmišljamo o tome ko će se brinuti o nama u budućnosti. Teško je", objašnjava Mehmet.
Izvor: B92 i Koordinaciono telo
