Preševo, Bujanovac, Medveđa – Samo 26 odsto gradova i opština u Srbiji ima strateške planove ruralnog razvoja i zato je, uprkos velikog broja dokumenata koji regulišu ovu oblast, stanje u toj oblasti još uvek nezadovoljavajuće, ocenjeno je u izveštaju Državne revizorske institucije (DRI).

DRI je poslala upitnike na adrese 145 lokalnih samouprava i utvrdila da manje od trećine lokalnih samouprava ima planove za razvoj ruralnih oblasti na svojim teritorijama. Zanimljivo je da upravo gradovi i opštine koji izdvajaju najviše sredstava za podsticajne mere nemaju strateške planove.

U Jablaničkom i Pčinjskom okrugu, strategiju ruralnog razvoja imaju samo Leskovac i Vranje. Leskovac je u 2017. godini u ovu oblast uložio 17.753 dinara, sledeće godine 23.280,  a 2019-te, 29.012 dinara, što je ukupno nešto više od 70 hiljada dinara.Vranje je za ovu oblast, u istom periodu, opredelilo upola manje novca.

Nijedna od opština u pomenuta dva okruga nema strategiju ruralnog razvoja, ali je većina u svojim budžetima planirala sredstva za te namene. Tako je, u pomenute tri godine, Lebane izdvojilo 1.000 dinara, Medveđa  29.125 dinara, a Bojnik blizu 20  hiljada dinara, dok su Bujanovac i Surdulica opredelili duplo veća sredstva. Preševo se, do sada, ruralnim razvojem nije bavilo, pokazuje izveštaj.

Ruralne oblasti se susreću sa mnogobrojnim problemima. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za 2018.godinu, prosečna starost nosilaca gazdinstava je 61 godina, a samo šest godina pre toga je iznosila 59 godina. Nacionalnom strategijom je planirano da učešće nosilaca gazdinstava starosti do 35 godina poraste na 20%, ali je, u posmatranom periodu, ono sa 4,6, palo na 3,1 posto.

Smatra se da je poljoprivredna mehanizacija  zastarela, jer je preko 80 posto traktora i kombajna starije od 20 godina. To su dve ključne oblasti na kojima je neophodno raditi.

Izvor: Jugpres i Koordinaciono telo