Svega pet odsto albanskih učenika iz Bujanovca, Preševa i Medveđe, koji srpske uče kao nematernji, ima zadovoljavajuće znanje srpskog i funkcionalnu sposobnost za efikasnu usmenu ili pisanu komunikaciju, pokazali su rezultati Studije o mogućnostima unapređenja nastave i učenja srpskog kao nematernjeg jezika u osnovnim škola ove tri opštine, koja je predstavljna na skupu u Palati Srbija.  Kako je navedeno, nezadovoljavajući nivo znanja zvaničnog jezika dovodi se u direktnu vezu sa znatno umanjenim šansama da pripadnici albanske nacionaolne manjine koriste mogućnosti u vezi sa obrazovanjem, da se prijavljuju na konkurs za zapošljavanje, budu u većoj meri uključeni u proces donošenja odluka.

Milica Rodić, savetnica direktorke Službe Koordinacionog tela i koordinatorka projekta objasnila je da je Studija rađena od fenruara do jula ove godine i da je obuhvatila 16 osnovnih škola u tri opštine na jugu Srbije, među učenicima  od četvrtog do osmog razreda. Pored učenika  anketirani su i profesori i direktori škola.

„ Znanje od pet odsto pokazuje da su učenici stekli znanje van škole, a uzroci slabog poznavanja srpskog jezika su višestruki i leže pre svega u činjenici da su đaci veoma retko u kontaktu sa svojim vršnjacima kojima je srpski maternji jezik, a mnogi od njih nemaju adekvatne udžbenike“, izjavila je Rodić. Ona je dodala da je pored toga, nedovoljno obučen nastavni kadar koji je iz različitih razloga deficitaran, često su nedpostupne odgovarajuće obuke i stručno usavršavanje.

 Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Srđan Verbić, rekao je da je izrada Studije presedan koji dokazuje da smo sazreli kao društvo ili da se tome približavamo.

 „Razlozi za Studiju nisu politički već ekonomski. Počinjemo da radimo na jednom velikom projektu koji želimo da rešimo iz ekonomskih razloga“, rekao je Verbić.

On je istakao da je čvrsto i jasno opredeljenje Ministarstva da sve što čini, bude usaglašeno sa Konvencijom Saveta Evrope za zaštitu nacionalnih manjina i da radi usaglašeno sa onim što je zacrtano kroz Strategiju razvoja obrazovanja. Navodeći da ima mnogo stvari u obarzovanju koje traže korekcije, reforme i unapređenje, ali da je visoko obrazovanje jedna od stvari koja je prilično kvalitetna, ministar je rekao da bi visoko obrazovanje trebalo da bude dostupno svima.

„Naš interes je da svi naši ljudi studiraju na našim univerzitetima koji su bolji od univerziteta u okruženju. Ne želimo da bilo ko, zbog nepoznavanja jezika, ide u druge zemlje ako postoji bolji univerzitet koji je bliži“, rekao je Verbić.

Predsednik Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu, Zoran Stanković rekao je da su rezultati Studije veoma važni i da je sada potrebno da svi državni organi, lokalna samouprava i zainteresovani donatori učine sve da se obzbede sredstva za sprovođenje preporuka iz Studije.

Šef delegacije Evropske unije u Srbiji , Majkl Davenport ocenio je da srpsko zakonodavstvo sadrži veoma pohvalne odredbe usmerene ka unapređenju zaštite prava pripadnika nacionalnih manjina, dodajući da su one poboljšane tokom poslednjih godina. Međutim, kako je rekao jasno je da impelemntacija tih zakona i uredbi nije uvek zadovoljavajuća.

 „Kada govorimo o integraciji, obrazovanje ima značajnu ulogu u kreiranju identiteta i u multietničkim društvima je važan instrument“, rekao je Davenport.

Govoreći o situaciji na jugu, Davenport je istakao da postoji određen broj prepreka kao što je nedostatak odgovarajućih udžbenika na albanskom jeziku.

„Srpske vlasti bi trebalo još da ojačaju napore da obezbede dostupnost udžbenika na manjinskim jezicima i to na način na koji odgovara potrebama nacionalnih manjina“, rekao je Davenport.

Ambasador Velike Britanije u Srbiji, Denis Klif rekao je da je ta ambasada posvećena integraciji manjina u društvo i poštovanju manjinskih prava i da bi ta dva procesa trebalo da idu uporedo. On je istakao da je dobro da se mladi Albanci  interesuju za učenje srpskog jezika i dodao da bi to pitanje trebalo da bude unutar institucija sistema.

Predsednik opštine Bujanovac, Nagip Arifi, ocenio je da su Albanci na jugu Srbije pre dve decije srpski jezik znali mnogo bolje nego danas jer je od 1990. godine „srpski postao jezik mržnje prema Albancima“. Prema njegovim rečima, u Bujanovcu je prošle godine organizovan kurs albanskog jezika za koji je postojala velika zainteresovanost srpskih srednjoškolaca.

„U Bujanovcu, Preševu i Medveđi 01. septembra neće početi školaska godina, jer nema udžbenika na albanskom jeziku. Za to sam da se srpski zna, ali treba i nacionalnim manjinama obezbediti početak školske godine“, izjavio je Arifi. On je ocenio da bi zapošljavanje u državnim organima trebalo da bude u skladu sa etničkim sastavom stanovništva i dodao da su neki državni organi u ove tri opštine „etnički čisti“, jer u njima samo rade Srbi. Ista je situacija i u nekim javnim preduzećima, rekao je Arifi.     

IZVOR: Koordinaciono telo, Fonet, RTS, Tanjug, Radio Beograd 1