Eвропска комисија je поднела предлог уредбе која би заменила постојеће законодавство ЕУ које се односи на Фонд солидарности ЕУ, како би државе чланице и државе у преговорима о приступању, у које спада и Србија, могле да користе средства из овог фонда у случају претњи по јавно здравље.
Eвропска комисија je поднела предлог уредбе која би заменила постојеће законодавство ЕУ које се односи на Фонд солидарности ЕУ, како би државе чланице и државе у преговорима о приступању, у које спада и Србија, могле да користе средства из овог фонда у случају претњи по јавно здравље.
“Криза са којом се суочавамо због коронавируса има како веома значајну људску димензију, тако и потенцијално велики економски утицај… Као део овог заједничког усклађеног одговора, Фонд солидарности ЕУ може да игра важну улогу у показивању солидарности државама чланицама у излажењу на крај са овом ванредном ситуацијом”, пише у предлогу.
Фонд солидарности ЕУ успостављен је 2002. године, али је до сада само коришћен у ситуацијама великих природних катастрофа као што су поплаве, олује, земљотреси, вулканске ерупције, шумски пожари или суше.
Земља која има право да аплицира на средства из Фонда, а то су државе чланице ЕУ и државе кандидати који су у процесу преговора, то могу да ураде ако је директна штета од природне претње процењена на три милијарде евра или 0,6% њиховог бруто националног дохотка.
Комисија је предложила и да се сума коју ће државе чланице унапред уплаћивати повећа на 25% укупног износа или до 100 милиона евра. Према новом предлогу, претходне уплате унапред (10% укупног износа или 30 милиона) су се испоставиле као недовољне.
Уколико је пријава за средства успешна, помоћ се добија у виду финансијских средстава из Фонда. Не касније од шест месеци након осамнаестомесечног периода у току којег средства морају да се употребе, држава прималац средстава ће морати да прикаже како је потрошила добијена средства у посебном извештају.
Предлог Комисије је саставио Генерални директорат за регионалну и урбану политику и он је тренутно у процедури усвајања. Мораће да га одобре како Савет министара ЕУ, тако и Европски парламент.
Прва фаза усвајања у Савету је завршена јуче, када је Радна група за структурне мере подржала предлог, укључујући и његово усвајање по хитној процедури, и послала га Комитету сталних представника, који представља ниво испод министара држава чланица ЕУ.
Извор: EWB и Координационо тело