Врање – Данас се у нашем друштву свакодневно говори о правима и положају припадница националних мањина, међу којима су и Ромкиње, са циљем да се њихов положај побољша и да се подигне свест јавности о значају унапређивања и развијања квалитетног мултикултуралног суживота у мултиетничким заједницама.

Када је 1984. године Оливера Куртић-Идић завршила Медицинску школу у Врању, постала је прва Ромкиња која је стекла звање медицинске сестре. У то време је мали број Рома и Ромкиња завршавао средње школе.

Одмах по завршетку школе, Оливера се запослила, најпре на одељењу гинекологије, затим на одељењу за хемодијализу, а потом на одељењу за физикалну терапију. Приликом запошљавања није имала проблема због свог порекла, а дискриминација није појава са којом се суочавала на послу. Радно искуство од готово 35 година учинило је да Оливера постане везана за свој посао, о којем данас најлепше говори.

Оливера живи у Горњој чаршији, највећем ромском насељу у Врању, тако да је стално  у комуникацији са својим сународницима.

Промена свести и законска регултива су условили да ромска деца данас похађају школе у Србији, обавезно основне, а већина њих настави образовање и у средњим школама, често и на факултетима.

Оливера истиче да су Ромкиње данас оснаженије, самосталније и равноправније у друштву.

Доњи прилог је реализован у сарадњи са удружењем грађана „Нексус- Врање”,  у оквиру пројекта „Унапређење међуетничке сарадање Врања и Тутина оснаживањем жена и девојчица припадница етничких мањина и умрежавање релевантних актера из локалних средина.”

Израду прилога, који је доступан на https://youtu.be/wqou4SONQX8, је подржала Европска унија преко програма ЕУ ПРО.

Извор: РТВ Ритам и Координационо тело