ОШ „Десанка Максимовић“ једина је у општини Бујановац у којој се настава изводи и на српском и на албанском језику. Школа је изграђена 1936. године, а настава на албанском почела је седамдесетих година прошлог века. Највише ђака било је крајем седамдесетих. Школа има истурено одељење у Биљачи, где и ученици и наставници могу да се похвале одличним условима за рад. Школа је реновирана 2003 године.
ОШ „Десанка Максимовић“ једина је у општини Бујановац у којој се настава изводи и на српском и на албанском језику. Школа је изграђена 1936. године, а настава на албанском почела је седамдесетих година прошлог века. Највише ђака било је крајем седамдесетих. Школа има истурено одељење у Биљачи, где и ученици и наставници могу да се похвале одличним условима за рад. Школа је реновирана 2003 године.
Директор Назми Нухиу каже да је ова установа, због свог мултиетничког карактера, школа за пример:
„ С обзиром да се настава изводи на два језика, на албанском и на српском, наша школа прави је пример добре међуетничке сарадње. Међуљудски односи су такође на завидном нивоу захваљујући запосленима, ученицима и њиховим родитељима“, каже Нухиу.
Школа нема салу за физичко васпитање и кабинете за хемију, физику и биологију:
„Жеља нам је да имамо фискултурну салу, у којој би могле да се одржавају и културне манифестације“, каже директор и додаје да се посебна пажња поклања едукацији наставног особља. За талентоване ђаке организује се додатна настава и рад у секцијама.
Наставница Весна Петровић из Врања, која већ шест година ради у овој школи, истиче предности рада у мултиетничкој средини:
„Рад у мултиентичкој школи има предности, зато што долази до
прожимања двеју култура. Срби и Албанци имају прилику да се боље међусобно упознају у свакодневној комуникацији и заједничком раду.
Ученици тако сазнају више једни о другима, о сличностима и различитостима култура и обичаја, а све то за резултат има боље разумевање два народа и живот без сукоба“, рекла је она.
Ученица Кристина Трајковић каже да се свакодневно дружи са албанским вршњацима:
„Наравно да се дружим са албанским ђацима. Битно је да међу нама нема никаквих сукоба и свађа. Често им помажем у писању састава из српског језика.“
Ученик Валон Аслани, потврђује Кристинине речи:
„Дружимо се и помажемо међусобно. Одлично сам научио српски језик и нисам чуо да је икада било некаквих проблема.“
Школски педагог Џевдет Шабани, који ради од 2005. у школи, каже да до сада није било никаквих међуетничких проблема:
„Одлично сарађујем са свима овде. Сви наставници, и Албанци и Срби, имају заједничку канцеларијиу где деле образовне ставове и мишљења.“