Бујановац – Београд – Књига “Манастир Свети Прохор Пчињски 1903-1973” аутора Мирољуба Мише Стојчића, врањског архивисте, од прворазредног је значаја за српску историографију, архивистику и историју Српске православне цркве…
Бујановац – Београд – Књига “Манастир Свети Прохор Пчињски 1903-1973” аутора Мирољуба Мише Стојчића, врањског архивисте, од прворазредног је значаја за српску историографију, архивистику и историју Српске православне цркве, као и за историју српског народа, речено је на промоцији овог дела у Врању.
Према речима аутора овог зборника посао до издавања првог тома штампаног издања трајао је пет година, а за други том годину дуже.
„У питању су рукописи, говоримо о документима који су настајали када није било писаћих машина. Највише времена током година одузело је “формирање предмета”, односно повезивање више догађаја или више докумената у рукопису у један предмет. Нимало лак посао, јер смо имали предмете и са више од 50 рукописа“, рекао је Стојчић.
Набројао је неке од најважнијих докумената, имена и информација које садржи овај зборник.
„Учињена ми је велика част да радим са документима у рукописима старим више од сто година, документа која је писао игуман Владимир Протић, игумани манастира архимандрит Методије Миовановић, игуман Сава Митровић и многи други“, додао је Стојчић.
Нагласио је да ће ова књига користити не само истраживачима већ и многим другима и да се оваквом публикацијом “јасно ставља до знања коме оваква грађа припада, почев од установе, па све до сећања једног народа”.
Историчар и директор Музеја жртава геноцида у Београду, Дејан Ристић, говорећи о двотомном издању аутора, рекао је да књига има ”више везе са свима нама који нисмо Врањанци, а који се интересују за историју СПЦ и Србије”.
„ Подухват Мише Стојчића је за српску историографију, архивистику и историју Српске православне цркве, као и за историју српског народа од прворазредног значаја и он није нипошто локалног, ни регионалног, већ много ширег карактера, познавајући историју овог краја и контекста којег се тиче“. „Захваљујући пребогатим фондовима Историјског архива у Врању, Миша Стојчић је успео да током читавог низа година приљежно изврши селекцију и обради најзначајнију грађу насталу деловањем манастира између 1903. и 1973. Године“, истакао је историчар Ристић.
У раду на зборнику Стојчићу су помагале колеге Бранка Јаначковић и Божа Јањић, а као својеврсна хроника једног времена, зборник је штампан у издању Историјског архива “31. јануар” у Врању.
Извор: Бујановачке, Координационо тело