РЕЗИМЕ И ПРЕПОРУКЕ
Прешевска долина на југу Србије, чије већинско становништво чине Албанци, једна је од ретких успешних прича о разрешењу сукоба у бившој Југославији. Споља гледано, стање је је све нормалније и није било већих инцидената у више од задње три године. Медјутим, напетост је остала: огромна незапосленост је још увек највећи проблем, док сенка будућег статуса Косова помрачује политички крајолик. Исход будућег статуса Косова, који ће се одредити наредних месеци, имаће огроман ефекат.
Извештај за Европу број 186
16. октобар 2007 год.
РЕЗИМЕ И ПРЕПОРУКЕ
Прешевска долина на југу Србије, чије већинско становништво чине Албанци,
једна је од ретких успешних прича о разрешењу сукоба у бившој Југославији.
Споља гледано, стање је је све нормалније и није било већих инцидената у више од
задње три године. Медјутим, напетост је остала: огромна незапосленост је још
увек највећи проблем, док сенка будућег статуса Косова помрачује политички
крајолик. Исход будућег статуса Косова, који ће се одредити наредних месеци,
имаће огроман ефекат. Ако формална подела или велико насиље буду пратили
независност, онда би питање мира могло да се реши. У најгорем случају, етничко
чишћење у јужној Србији би пратиле велике колоне избеглица, које би прелазиле
границу у оба правца. Све стране – локални албански политичари, Влада Србије и
медјународна заједница – треба брже да раде на развоју привреде овог региона и
да обезбеде то да догађаји на Косову не поремете његов миран напредак.
2001 год, медјународна заједница – а посебно НАТО, САД и Организација за
Европску Безбедност и Сигурност (ОЕБС) – су блиско сарадјивале са властима
Србије, и успешно су путем преговора окончали оружану побуну Албанаца у
долини (Кончуљски споразум). Од тада су донатори и Влада Србије пуно
инвестирали у ову област, тако да је дошло до приметног напретка, мада се он
споро одвија, укључујући и стварање мултиетничке самоуправе, албанско-српских
полицијских патрола и напредка у вези са медијима на албанском језику. Важно је
то да су Албанци први пут од 2000 год. учествовали у државној политици, тако што
су изабрали једног свог представника у скупштину Србије током избора од јануара
2007 год. Међутим, реформа образовања и интеграција Албанаца у правосудни
сyстем, као и у друге државне органе, су још увек незадовољавајући.
Незадовољства има напретек на обе стране. Већина локалних Албанаца мисли да
мир није окончао напетост везану за српске снаге безбедности или донео обећано
благостање. Срби сматрају да су Албанци нелојална иредентистичка мањина, која и
даље поткопава српски суверенитет и угрожава традиционално привредно важан
северно-источни трговински пут. У неким случајевима, када обављају своја
новостечена већинска овлашћења у односу на Србе, Албанци распирују обрнуту
дискриминацију.
Сви албански политичари из Прешевске долине желе да се придруже Косову и
усвојили су платформу у којој се захтева да три општине из ове долине припадну
Косову у случају поделе Косова. Али исти ти политичари углавном знају да је ово
нерелано: Београд и његове снаге безбедности то неће дозволити. У случају да на
Косову избије анти-српско насиље, албански и српски екстремисти ће можда
пожелети да подстакну инциденте у долини, Албанци у нади да ће се ујединити са
Косовом или извршити притисак н Београд да одустане од поделе Косова, а Срби у
нади да ће под маском насиља у суседству извршити етничко чишћење у долини.
Неки у Србији желе да виде пребацивање становништва између српских енклава на
Косову и јужне Србије.
Нерешени статус Косова и резултирајући недостатак јасно усмерене политике
Београда ометају политичке и привредне промене које треба да се одвију у вези са
многим критичним питањима у овој области како за Србе тако и за Албанце. И
пошто изгледа да је живот постао нормалнији, занимање донатора је опало.
Београд жели да угаси посебно Координационо тело (КТ) које надгледа примену
Кончуљског споразума и пребаци своје надлежности на регуларне државне
институције.
Барем за сада, албански политичари и становништво јужне Србије избегавају све
насилне покушаје постизања ујединјенја са независним Косовом, међутим подли
елементи који оперишу на Косову ће можда пожелети да подстакну невоље. Да би
се одржао тешко стечени мир у тешким данима који предстоје, биће потребно да се
ангажује медјународна заједница, која би притисла и Београд и албанске
политичаре да испуне све аспекте Кончуљског споразума и да усмере више пажње
на локалну привреду. Истовремено, Влада Србије би требало да ревитализује
Координационо тело (КТ), које упркос својим проблемима, има драгоцену
функцију.
ПРЕПОРУКЕ
За амбасадае земаља Контакт групе (Француске, Немачке, Италије, Русије,
Вел. Британије и САД) у Београду и за ОЕБС:
1. Да стално говоре свим странама у јужној Србији да се уздрже од насиља, без
обзира на то шта се деси на Косову.
За Мисију НАТО на Косову (КФОР):
2. Да у свим случајевима спрече Албанце од вршења етничког чишћења Срба
у енкалвама на Косову, као и све будуће побуњенике од прелаза границе
између Косова и јужне Србије.
За УНДП и медјународне донаторе:
3. Да продуже трајање МИР2 програма за развој и да раде са Владама Србије,
Косова и Мак доније на програмима за развој привреде у Врању, Скопљу и
Приштини да би се мултиетничко становништво јужне Србије боље и
потпуније интегрисало у привредни и политички живот тих урбаних
центара.
За Владу Србије:
4. Да побољша делотворност Координационог тела, укључујући и ангажовање
организација цивилног друштва у његове активности, као и да продужи
његово постојање барем до 2010 год.
5. Да спречи снаге безбедности, формалне и неформалне, од вршења освете
над албанским становништвом у јужној Србији у случају да Косово
прогласи независност.
6. Да заустави и преокрене учинак праксе дискриминаторног запошљавања и
инвестирања у јужној Србији.
За албанске политичаре у јужној Србији:
7. Да прекину бојкот Координационог тела, да у потпуности сарадјују са њиме,
да учествују у политичком животу Србије, нарочито у државним изборима, као и
да избегавају провокативно приказивање албанских националних симбола.