Nemanja Stojanović tek šest meseci izrađuje modni detalj za muškarce, a već je stekao armiju poštovalaca, jer leptir-mašne ne šije već oblikuje testericom i šmirglom

Rupičaste, glatko obrađene, trouglaste, sa detaljima od tekstila ili metala; na okovratnicima mladoženja, tek stasalih mladića ili starije gospode – unikatne leptir-mašne koje nastaju u skromnom ateljeu mladog Nemanje Stojanovića osvajaju sve više komplimenata. Ne samo zbog dizajna već zbog činjenice da ih samouki dizajner, student Visoke medicinske škole u Ćupriji, ne kroji već oblikuje u drvetu testericom i šmirglom!

Ovaj budući medicinski brat-akušer priznaje da su ga leptir-mašne od drveta oduvek privlačile baš kao i moda i dizajn. Nemanji je tek dvadeset i prva, a ove mašne, pomalo netipično za pripadnika mlade generacije, njegov su izbor omiljenog modnog detalja.

Aprila ove godine počeo je da ih pravi od tankog orahovog i jasenovog drveta. Iako je znao da u svetu postoje kompanije koje se bave izradom ovako specifičnih mašni, Nemanja je radeći na drvenim leptir mašnama shvatio da tako najbolje ispoljava kreativnost.

„To mi je bila vodilja kada bih naišao na prepreku, a bilo ih je mnogo, verujte, poput pogrešnih poteza ili nedostatka novca da nabavim opremu“,  iskren je student i samouki dizajner, drvodelja.

Prva kolekcija imala je četrdesetak modela. Te mašne je nosio samo on, a prva publika bili su mu prijatelji i porodica. Uz pomoć porodice nabavio je osnovnu mašinu za sečenje pločica. Sve ostalo je ručni, unikatni rad. Ponekad mu je potrebno sat do dva za jednu mašnu, a nekada višečasovno angažovanje. Svaka leptirka prolazi nekoliko faza obrade. Za pola godine, od kada su mu drvene leptirke nešto između hobija i profesije, napravio ih je oko 150 i za sada mu je jedina veza sa kupcima stranica na„Fejsbuku”.

„Ne možete da zamislite kakav sam šok doživeo kada bi mi u jednom danu stigle stotine komentara i komplimenata za rad“,  priznaje dizajner uz osmeh, pogotovo što je rodom iz malog mesta u južnoj Srbiji i praktično nikog iz sveta mode ne poznaje.

Dizajner izlazi u susret naručiocima, ali sam pronalazi ideje.

Zapazila ga je jedna renomirana stilistkinja iz Hrvatske sa kojom planira saradnju. Narudžbine mu stižu ne samo iz Srbije, već i iz Austrije, Hrvatske i Bugarske. Ipak, od ispita, koje polaže u belom mantilu, ne odustaje. Mašne pravi samo kada je kod kuće na jugu Srbije i nada se da će naredne godine moći da predstavi još nekoliko desetina novih modela. Jednoga dana, kaže, organizovaće i samostalnu reviju drvenih leptir-mašni.

Izvor: Politika i Koordinaciono telo