КАКО ПОДЕЛИТИ ЛЕСКОВАЦ?
После добијања статуса града, у Лесковцу се споре око тога како реорганизовати велику организациону јединицу са гломазном бирократијом

Лесковац је био једна од највећих општина у Србији… Многим грађанима то је стварало тешкоће

Четири месеца након што је Лесковац добио статус града, почеле су жустре полемике између политичких партија, невладиног сектора и грађана, како реорганизовати ту територију. Мишљења су највише подељена око тога да ли неке варошице треба да буду самосталне или градске општине и на колико општина треба поделити сам Лесковац.

САМОСТАЛНЕ ОПШТИНЕ КРОЗ БРОЈКЕ
Лесковачки круг је направио студију колико би, уколико постану самосталне, општине имале становника, а колики буџет.
општина становника буџет

Вучје          19.429      1.536.000
Грделица    17.379      1.418.000
Брестовац   15.260      1.056.000
Лесковац    104.000    16.000.000

* висина буџета је изражена у еврима

Једино у чему се сви слажу јесте да је досадашње вишедеценијско уређење на једну општину било погубно за развој не само града, већ и сеоских и планинских месних заједница.
Конкретан план о територијалној реорганизацији Лесковца има удружење грађана Лесковачки круг, чији се чланови већ неколико година баве овим проблемом.
– Ми се залажемо да варошице Вучје, Грделица и Брестовац постану самосталне општине, а да онда Лесковац буде подељен на две или више градских општина. Ово није ништа ново, јер су ове варошице до средине шездесетих година већ биле општине, а наши предлози су утемељени на научној Студији о економској одрживости општина – каже председник Лесковачког круга Југослав Томић.
Овај предлог до сада су једино подржали општински одбори СПС-а и ЛДП-а, док неке странке имају другачије виђење уређења града, а неке не желе да говоре о овом проблему док не добију став централе странке.

Нуде план о територијалној реорганизацији… Лесковачки круг

– Демократска странка, још пре него што је добијен статус града, урадила је план реорганизације. Суштина нашег предлога је да Вучје, Брестовац и Грделица буду градске, а не самосталне општине, као и да Лесковац буде подељен на више општина. Ипак, суштина нашег плана је да се о свему грађани изјасне на референдуму. Овај посао треба обавити што пре, јер градске службе какве су данас потпуно су нефункционалне и не користе грађанима – наводи портпарол Демократске странке Душан Пешић. У владајућем СРС-у, о реорганизацији немају још увек јасан став и кажу да о томе тек треба расправљати. Без мишљења централе нису желели да говоре ни њихови коалициони партнери из ДСС-а и НС-а. Занимљив је став опозиционог СПО-а, који предлаже поделу на што већи број самосталних општина. – Тврдимо да једино модел као у Словенији где имате општине и са две хиљаде становника може да функционише на југу Србије. Значи, што више општина, а што мање службеника – оцењује председник Општинског одбора СПО-а Вјачеслав Нешић.

Факти

До добијања статуса града, Лесковац је са скоро 150.000 становника био једна од пет највећих општина у Србији
Лесковац са 1.000 запослених у градским службама и инспекцијама има најгломазнију бирократију
Већина анкетираних мештана Вучја, Грделице и Брестовца нада се општини, али им је мање битно хоће ли она бити градска или самостална.
– Важно је да не морамо за свакојаки документ да идемо у Лесковац и губимо не по неколико сати, него и по неколико дана. Поред тога, док смо имали општину, Вучје је било развијен крај, имали смо текстилну, металну и прехрамбену индустрију, а сада је остало само "Поречје" – прича група старијих Вучјанаца.
Пре неколико дана, жељу да такође имају своју општину изразили су и мештани Печењевца, с тим што њима није важно каква ће та општина бити, самостална или градска, важно је да је добију.