Прешево, Бујановац, Медвеђа – Истраживање Института друштвених наука и Центра за проучавање етницитета „Социјални односи између етничких група у Србији“ је показало да је етничка дистанца, када је реч о браку, највећа између припадника српске и албанске националности, док се та дистанца смањује када је реч о суживоту Срба и Албанаца.
Прешево, Бујановац, Медвеђа – Истраживање Института друштвених наука и Центра за проучавање етницитета „Социјални односи између етничких група у Србији“ је показало да је етничка дистанца, када је реч о браку, највећа између припадника српске и албанске националности, док се та дистанца смањује када је реч о суживоту Срба и Албанаца.
У анкетном истраживању је учествовало 2.130 припадника српске заједнице и 759 припадника поменутих националних мањина
Трећина испитаника Срба (31%) би прихватила брак са Албанцем или Албанком. Још су ригиднији ставови припадника албанске националне мањине, па би само 26,4% припадника те националне мањине склопило брак са припадницима српске националности.
Директор Института Горан Башић је рекао на представљању истраживања у Медија центру да би на суживот са Албанцима пристало скоро две трећине испитаника српске националности.
С друге стране, Албанци нису одушевљени суживотом: са Бошњацима би у истој земљи живело њих 60%, са Србима, Хрватима, Румунима, Словацима и Мађарима око 40%, а са Ромима само трећина испитаника.
„Истраживање је показало и да би свега 24% Срба пристало да Албанац буде председник Србије, док би већа подршка за ту идеју стигла од Мађара (39%), Румуна (41%), Рома (28%) и Хрвата (53%)”, навео је Башић.
Када је реч о дискриминаицји, српско друштво је њом оптерећено и са тим проблемом се суочавају сви – и припадници српског народа и националних мањина. Најчешћа је дискриминација у неформалним контактима, у школи или на послу, док се ти проблеми ређе јављају у органима јавне власти где грађани остварују своја права.
Више од половине испитаних Албанаца (59,6%) и Бошњака (56,4%) се више од десет пута суочило са дискриминацијом на националној основи у неформалним контактима.
Занимљиво је и да је трећина испитаника српске националности доживела дискриминацију на националној основи у свакодневним контактима са суграђанима.
Из истраживања произилази и да је интеграциони потенцијал нашег друштва, упркос показаној социјалној удаљености етничких заједница, делимично очуван. То потврђује податак да је већина припадника националних мањина двојезична и да су националне мањине, осим албанске, јаче везане за Србију него за земље порекла.
Извор: Бета, Југмедиа и Координационо тело
