Preševo, Bujanovac, Medveđa – Istraživanje Instituta društvenih nauka i Centra za proučavanje etniciteta „Socijalni odnosi između etničkih grupa u Srbiji“ je pokazalo da je etnička distanca, kada je reč o braku, najveća između pripadnika srpske i albanske nacionalnosti, dok se ta distanca smanjuje kada je reč o suživotu Srba i Albanaca.
Preševo, Bujanovac, Medveđa – Istraživanje Instituta društvenih nauka i Centra za proučavanje etniciteta „Socijalni odnosi između etničkih grupa u Srbiji“ je pokazalo da je etnička distanca, kada je reč o braku, najveća između pripadnika srpske i albanske nacionalnosti, dok se ta distanca smanjuje kada je reč o suživotu Srba i Albanaca.
U anketnom istraživanju je učestvovalo 2.130 pripadnika srpske zajednice i 759 pripadnika pomenutih nacionalnih manjina
Trećina ispitanika Srba (31%) bi prihvatila brak sa Albancem ili Albankom. Još su rigidniji stavovi pripadnika albanske nacionalne manjine, pa bi samo 26,4% pripadnika te nacionalne manjine sklopilo brak sa pripadnicima srpske nacionalnosti.
Direktor Instituta Goran Bašić je rekao na predstavljanju istraživanja u Medija centru da bi na suživot sa Albancima pristalo skoro dve trećine ispitanika srpske nacionalnosti.
S druge strane, Albanci nisu oduševljeni suživotom: sa Bošnjacima bi u istoj zemlji živelo njih 60%, sa Srbima, Hrvatima, Rumunima, Slovacima i Mađarima oko 40%, a sa Romima samo trećina ispitanika.
„Istraživanje je pokazalo i da bi svega 24% Srba pristalo da Albanac bude predsednik Srbije, dok bi veća podrška za tu ideju stigla od Mađara (39%), Rumuna (41%), Roma (28%) i Hrvata (53%)”, naveo je Bašić.
Kada je reč o diskriminaicji, srpsko društvo je njom opterećeno i sa tim problemom se suočavaju svi – i pripadnici srpskog naroda i nacionalnih manjina. Najčešća je diskriminacija u neformalnim kontaktima, u školi ili na poslu, dok se ti problemi ređe javljaju u organima javne vlasti gde građani ostvaruju svoja prava.
Više od polovine ispitanih Albanaca (59,6%) i Bošnjaka (56,4%) se više od deset puta suočilo sa diskriminacijom na nacionalnoj osnovi u neformalnim kontaktima.
Zanimljivo je i da je trećina ispitanika srpske nacionalnosti doživela diskriminaciju na nacionalnoj osnovi u svakodnevnim kontaktima sa sugrađanima.
Iz istraživanja proizilazi i da je integracioni potencijal našeg društva, uprkos pokazanoj socijalnoj udaljenosti etničkih zajednica, delimično očuvan. To potvrđuje podatak da je većina pripadnika nacionalnih manjina dvojezična i da su nacionalne manjine, osim albanske, jače vezane za Srbiju nego za zemlje porekla.
Izvor: Beta, Jugmedia i Koordinaciono telo
