Београд – Мигрантску кризу на југу Србије почели смо да осећамо још прошле године и упозоравали смо на време наше државне органе и међународну заједницу да ће доћи до овог проблема, рекао је у разговору за „Политику” Зоран Станковић, председник Координационог тела Владе Републике Србије за општине Прешево, Бујановац и Медвеђу.
Београд – Мигрантску кризу на југу Србије почели смо да осећамо још прошле године и упозоравали смо на време наше државне органе и међународну заједницу да ће доћи до овог проблема, рекао је у разговору за „Политику” Зоран Станковић, председник Координационог тела Владе Републике Србије за општине Прешево, Бујановац и Медвеђу.
„Према неким подацима, у последње време дневно преко Прешева улази у Србију између 5.000 и 7.000 људи. Локално становништво је у прво време имало веома благонаклон став према мигрантима, али су неопходни већи смештајни капацитети за прихват. Цео међународни избеглички канал слива се кроз подручје југа Србије и ми смо јасно уочили два таласа. У првом је било младо, мушко, радно способно становништво, које је ишло као претходница да припреми услове за ову другу популацију која сада долази и која је највећа. То су жене, деца, а појављује се и велики број старих“, рекао је Станковић.
Међу њима има и безбедносно ризичног и опасног елемента, као што неки тврде?
Сигурно да има појединаца који су учествовали у сукобима. Има и оних који су напустили бојишта и желе своје активности и утицај да шире у Европи. Ти људи углавном долазе без икаквих докумената и Србија је прва која им узима биометријске податке.
Јењава ли тај притисак?
Имамо исто, а можда и више људи који дневно улазе. Али, сада они веома брзо долазе до наше земље, из Турске, Грчке и Македоније.
Западни медији отворено пишу о томе да се мафија бави „мигрантским бизнисом”, колико је то тачно?
Многи, који се иначе баве криминалном делатношћу, сада покушавају да искористе ситуацију и зараде. Због тога је Србија реаговала повећањем контроле и броја полицајаца који раде са мигрантима и на обради њихових података, као и увођењем специјалног воза. Дневно имате стотинак аутобуса у Прешеву који превозе људе.
Ви сте међу првима осудили недавни инцидент у Бујановцу, где су Албанци скандирали „Убиј, закољи, да Србин не постоји”, а полиција је привела десетак изгредника. Да ли, по вама, ситуација ипак иде набоље, 15 година после ратних дејстава?
Код нас влада уверење да, када се нешто деси, то мора да се реши у року од 24 сата, на један начин који је нама у ранијем периоду нанео пуно зла. Треба показати стрпљење, да онај ко наруши закон сноси последице, али то тражи одређени период. Полиција ће утврдити да ли је то био организован инцидент и ко иза тога стоји. Наша држава је у протеклом периоду била оптуживана од међународне заједнице и за много тога што није учинила, па сад било шта да се деси, одмах стижу оптужбе да се ништа није променило у Србији.
Зашто су скандирали на српском, а не на албанском?
Вероватно да би их разумели.
Зашто није било осуде ових инцидената из међународне заједнице?
Сада се види да на том простору има људи који нису за заједнички живот и који изражавају, за сада, вербалну агресију. Када албански лидери изађу и кажу да има превише полиције и безбедносних структура, на основу последњих дешавања се показује да они морају да буду тамо. Међународна заједница је упозната са свим што се тамо дешава и мислим да је озбиљно скренула пажњу албанским лидерима. Према ономе што ја знам, а доста знам, албански лидери добили су жестоко „по носу”.
Албански лидери су се одмах огласили и осудили инцидент, али поручују: дајте нам радна места и неће бити екстремиста? Да ли је то покушај пребацивања одговорности на државу Србију?
Када погледате фактичко стање, видећете да је Србија у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи, где се процењује да укупно живи око 75.000 људи, урадила много више него на неким другим деловима своје територије. За три године колико сам на челу Координационог тела, држава Србија је само кроз Координационо тело уложила око милијарду динара, не рачунајући редовно буџетско финансирање. Око 700 милиона је уложено у пројекте које су предложиле саме локалне заједнице. Годишње стипендирамо 350 средњошколаца, као и студенте. Такав бонус нема ниједна локална самоуправа ван југа Србије.
Шта сте конкретно урадили за тај новац?
Управо је довршена инвестиција од 1,2 милиона евра, изградња Економског факултета у Бујановцу предвиђеног за 500 студената, у сарадњи са међународном заједницом. Зграда, урађена по најсавременијим критеријумима ЕУ, има око 2.500 квадрата и званично отварање је за десетак дана. Потпуно смо, такође уз помоћ међународне заједнице, обновили породилиште у Прешеву, које 27 година није радило. То је сада једно од најмодерније опремљених породилишта у Србији и коштало је око милион евра. Имали смо, између осталог, и нашу инвестицију од 67 милиона динара у сређивање централног трга „Карађорђе” у Бујановцу. Средства распоређују, у договору, тројица председника општина. Преостала средства у буџету Координационог тела додељују се у виду стипендија, бесповратних средстава, субвенција за мала и средња предузећа.
Да ли има таквих субвенција у другим деловима Србије?
Све субвенције су фактички укинуте, осим на југу Србије. Само захваљујући нашим субвенцијама, за последње три године запослено је око 250 људи.
Како функционише политички живот и суживот између Срба и Албанаца?
Ми практично нисмо имали међунационалне инциденте, све до последњих догађања. У скупштинама општина имамо коалиције између албанских и српских партија у Бујановцу и Медвеђи, док у Прешеву српских одборника нема.
Кажете да инцидената углавном није било, али сада их има?
Срби су изузетно узнемирени и изненађени, јер оваквих парола до сада није било. Чак и они људи који не осећају страх, сада су подстакнути на размишљање. Али, ја поручујем: нема разлога за страх, држава Србија има довољно капацитета и могућности да заштити њихов физички и сваки други интегритет.
Извор: Политика и Координационо тело