Према подацима Министарства просвете, Каталог одобрених уџбеника на језицима националних мањина за основно образовање садржи 1.065 наслова уџбеника  од првог до осмог разреда – на албанском, босанском, бугарском, мађарском, румунском, русинском, словачком, украјинском, хрватском, чешком језику и буњевачком говору. У Каталогу уџбеника на језицима националних мањина за средње образовање налази се 230 наслова – на босанском, бугарском, мађарском, румунском, русинском, словачком и хрватском језику.

Премијер Александар Вучић недавно је одговарајући на питање посланика Шаипа Камберија када ће албански ђаци од првог до четвртог разреда добити бесплатне уџбенике, рекао да ће држава дати све од себе да то учини до 1. септембра и додао да се каснило и са књигама на хрватском и бугарском језику.

У вези са овом темом, Председник Националног савета Албанаца (НСА) Галип Бећири изјавио је да се нада да ће обећање премијера Вучића бити реализовано до почетка нове школске године.

На питање да ли постоје уџбеници за све разреде и све предмете на албанском језику, он је одговорио да је основна школа покривена 70 одсто, али да је у средњим школама ситуација лошија.

„У основној школи нам недостају историја, географија, ликовно,  музичко и биологија. Књиге су углавном превод са српског језика, али има и албанских аутора, као и неких уџбеника из Албаније, који сви имају одобрење Министарства просвете. У средњој школи немамо готово ништа, недостаје нам укупно 252 уџбеника“, рекао је Бећири.

Бећири је такође изјавио да се у средњим школама  учи на основу фотокопија и из бележака, што су потврдили и наставници у неким школама у Бујановцу.

Међутим, да нису баш све књиге добиле одобрење просветних власти Србије, сведочи и случај са почетка прошле школске године, када је у основној школи у селу Рајинце, у општини Прешево, заплењено 5.060 уџбеника на албанском језику, на основу налога Основног тужилаштва у Врању, јер уџбеници који су стигли са Косова и Метохије нису имали пратећу документацију.

У стратешком плану НСА за период од 2012. до 2016, године је записано да би проблем недостатка уџбеника најлакше могао да се реши њиховим увозом из Албаније, са Косова и Метохије или из Македоније, али да би ипак најбоље решење било да се штампају у Србији.

У Министарству просвете кажу да лиценцираних издавача за издавање уџбеника у Републици Србији има 76 и да они сами финансирају  издавање уџбеника на свим језицима у складу са својим планом и тржишним интересима. Додају да рад на уџбеницима није једноставан и да је процедура одобравања уџбеника спора и да може да траје годинама. Цена уџбеника зависи од тога да ли је он нов, као и од његовог тиража и да ли је на више језика.

Извор: Политика и Координационо тело