Република Србија је демократска држава са развијеним законодавним и институционалним оквиром за заштиту права националних мањина, у складу са највишим међународним стандардима. Албанска национална мањина у Републици Србији ужива права гарантована Уставом и законима, укључујући право на образовање на матерњем језику, службену употребу језика и писма, информисање, као и политичко учешће на локалном и националном нивоу.

Координационо тело континуирано ради на унапређењу социо-економског положаја становништва у општинама Прешево, Бујановац и Медвеђа, кроз улагања у инфраструктуру, образовање, запошљавање и јачање локалних самоуправа, уз посебан фокус на интеграцију и међусобно поверење свих заједница које на том простору живе.

Питање такозване „пасивизације адреса“ често се у јавности погрешно тумачи. Реч је о административном поступку који се спроводи искључиво у складу са Законом о пребивалишту и боравишту грађана и у надлежности је Министарства унутрашњих послова, уз јединствену примену на целој територији Републике Србије, без селективности по националној или територијалној основи. У сваком појединачном случају обезбеђена је могућност правне заштите кроз редовне институције система.

Образовање и васпитање припадника албанске националне мањине у Републици Србији организовано је на свим нивоима образовања – од предшколског до високошколског – на подручју општина Прешево, Бујановац и Медвеђа. Имајући у виду изражене потребе албанске националне заједнице, Министарство просвете ангажовало је наставника, односно стручног сарадника – спољњег саветника за албански језик у Школској управи Лесковац.

У актуелном Каталогу уџбеника на језицима националних мањина за предшколске установе, основне и средње школе за школску 2025/2026. годину налази се 50 уџбеника за предмет Српски као нематерњи језик, као и 78 уџбеничких јединица за ученике који наставу похађају на албанском језику. Наставницима су додатно доступни бесплатни приручници Завода за унапређивање образовања и васпитања, као помоћно наставно средство у остваривању образовних исхода.

На молбу декана Економског факултета у Суботици, Служба је обезбедила превођење уџбеника „Стратегијски менаџмент“, „Основи аграрне економије“, „Основи статистичке анализе“ и „Менаџмент квалитета“ на албански језик.

Претходни председник Националног савета албанске националне мањине, Невзад Лутфиу, одржао је више састанака са директором Службе Координационог тела, током којих су постигнута конкретна решења по појединим питањима од значаја за локалну заједницу.

На седници одржаној 25. јануара 2024. године, Влада Републике Србије донела је Закључак о реновирању Основне школе „Сами Фрашери“ у селу Лучане, општина Бујановац, за шта су опредељена средства у износу од 90 милиона динара.

Такође, након више састанака представника Националног савета албанске националне мањине, општине Бујановац, Предшколске установе „Наша радост“ из Бујановца и Школске управе Лесковац, постигнут је договор о отварању две вртићке групе за децу албанске националности – једне јаслене и једне за децу узраста од три до пет година.

У буџету Службе Координационог тела за 2025. годину била су опредељена средства у износу од 800.000,00 динара за финансирање пројекта Националног савета албанске националне мањине, који се односио на издавање часописа „Национали“. До закључења уговора није дошло, те су средства враћена у буџет.

Национални савет албанске националне мањине организовао је током 2024. године протесте у Бујановцу, Прешеву и Медвеђи, на којима су изнети захтеви који се односе на питања пасивизације пребивалишта, признавања диплома, обезбеђивања уџбеника на албанском језику за средњошколце, веће заступљености припадника албанске националне мањине у државним институцијама и јавним предузећима, као и већу пажњу међународне заједнице.

Република Србија остаје отворена за дијалог са свим релевантним представницима албанске националне мањине и спремна је да пружи све потребне информације засноване на чињеницама и званичним подацима. Питања положаја националних мањина најделотворније се решавају кроз дијалог, сарадњу и јачање институција, а не кроз једностране интерпретације које не одражавају реално стање на терену.

ПРЕДСЕДНИК КООРДИНАЦИОНОГ ТЕЛА

Др Александар Мартиновић

Извор: Служба Координационог тела