Архиве




  • 7.август 2008. год0

    У четвртак, 7. августа 2008. године, УСАИД-ов Програм за економски развој општина (МЕГА) је, на иницијативу Координационог тела Владе Републике Србије за Прешево, Бујановац и Медвеђу, организовао радни састанак на коме су представници ове три општине имали прилику да стручњацима за локални економски развој, као и својим колегама, представницима Крагујевца и Лознице, представе своје презентације за инвеститоре.

    ОПШИРНИЈЕ
  • ПОМОЋ РЕГИОНУ0

    Отворен ЦЕНТАР ЗА ЛЕЧЕЊЕ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
    РЕГИОНАЛНИ центар за лечење болести зависности, који је отворен јуче у Нишу, биће намењен пацијентима и лекарима из целе југоисточне Србије, од Кладова до Прешева, по одлуци Министарства здравља. Притисак зависника на Клинику за заштиту менталног здравља, која једина организовано ради и специфично лечи зависнике, био је огроман. Министарство здравља је зато нишку клинику одредило као референтну установу за даљу обуку колега у региону, како би се пацијенти третирали у свом граду.

    ОПШИРНИЈЕ
  • TАНГО – Техничка помоћ за НВО0

    ЦИВИЛНО ДРУШТВО ЕУ БЛИЖА ГРАЂАНИМА ЈУЖНЕ СРБИЈЕ
    Центар за развој грађанског друштва ПРОТЕKТА у сарадњи са Медиа&Реформ центром Ниш, почиње са реализацјом пројекта “Европске куће у јужној и југоисточној Србији – Стварање механизама за већу доступност информацијама и боље разумевање процеса ЕУ интеграција’’.

    ОПШИРНИЈЕ
  • Три бербе под пластеницима

    Три бербе под пластеницима0

    Бујановац – У питомом селу Раковац, удаљено од Бујановца три километра, познатом по вредним и узорним пољопривредницима, брачни пар Биљана и Слађан Петровић у четири пластеника зачео је производњу веома квалитетног парадајза, паприке, зелене салате и купуса.
    – Да пре четири године нисам посетио Мађарску, где сам боравио у организацији УНДП-ија, тешко да би се данас бавио овим послом.

    ОПШИРНИЈЕ
  • Формирана ромска мрежа невладиних организација југа Србије0

    У Прокупљу је данас формирана Мрежа ромских невладиних организација (НВО) југа Србије
    Мрежу чине НВО из Лесковца, Бујановца, Ниша, Крушевца, Куршумлије, Врања и других места са југа Србије.
    На данашњем састанку изабрани су органи и усвојени статут и друга акта удружења.

    ОПШИРНИЈЕ
  • НОВИНАРИ ИЗ ПРЕШЕВА И БУЈАНОВЦА У ДАНАСУ0

    БЕОГРАД – Дванаесторо новинара електронских и штампаних медија из општина Прешево и Бујановац посетили су јуче редакцију Данаса, како би се детаљније упознали с уређивачком политиком и новинарском праксом нашег листа. У разговору с Данасовим уредницима, наше колеге с југа Србије највише су занимали начин на који смо успели да очувамо независну позицију на турбулентној медијској сцени, као и односи са „носиоцима моћи“, политичарима и бизнисменима. Прешевски и бујановачки новинари бораве у вишедневној посети Беграду, коју је организовала Иницијатива младих за људска права у оквиру пројекта „Јужна Србија“, с циљем повезивања људи из ових општина са институцијама у престоници. Они ће посетити Владу и Скупштину Србије, више министарстава, медијских кућа и америчку и британску амбасаду.

    ОПШИРНИЈЕ
  • 17.јул 2008. год0

    Ненад Ђурђевић, Директор Службе Координационог тела за општине Прешево, Бујановац и Медведја, је имао састанак са дванаест новинара електронских и штампаних медија из општина Прешево и Бујановац, током кога их је укратко информисао о активностима и раду Координационог тела.

    ОПШИРНИЈЕ
  • Почели радови на изградњи Коридора 10 код Прешева

    Почели радови на изградњи Коридора 10 код Прешева0

    Радови на изградњи деонице аутопута на паневропском Коридору 10 кроз Србију, од Прешева до Владичиног Хана, почели су јуче на граничном прелазу код Прешева. Директор Путева Србије Зоран Дробњак казао је приликом почетка радова да је задатак тог јавног предузећа да у што краћем року изгради 100 километара аутопута на Коридору 10, од Прешева до изласка из Грделичке клисуре, што ће коштати око 600 милиона евра. Дроњак је навео да је Влада Србије прошле године утврдила даа је завршетак Коридора 10 ствар од општег интереса, а да је нова Влада на првој седници по формирању донела одлуку о наставку сарадње те стратешки важне саобраћајнице.

    ОПШИРНИЈЕ
  • Хранитељи из душе0

    ВРАЊЕ – "Нека децa су другачија, мање здрава и мање снажна, али то сигурно не значи да су ничија и мање важна." Ово је реченица коју Снежана Накић стално понавља и која је њена водиља, док се бори да у живот деце са посебним потребама унесе бар мало радости. Јер, однедавно, ова деца имају у Врању свој кутак.

    ОПШИРНИЈЕ
  • ПАРАДАЈЗ ПРОДАЈУ РУСИМА

    ПАРАДАЈЗ ПРОДАЈУ РУСИМА0

    Лебански повртари ове године не брину коме да продају род, а задовољни су и ценама. Удруживање произвођача рецепт за успех.
    Произвођачи парадајза из неколико села у лебанској општини први пут у последње две деценије немају проблем како да продају „рајско воће". Све количине првокласног парадајза по цени од 25 динара за килограм откупљују трговци из Украјине, који великим шлеперима-хладњачама одвозе поврће на руско тржиште.

    ОПШИРНИЈЕ
  • „Имате најбоље раднике“0

    ЛАСОТИНЦЕ – Породични капитал, Нутрикато Фиорентино, из италијанског града Леће, на југу Италије, уложио је у изградњу модерне фабрике за израду лаке и тешке конфекције у Власотинцу. Тренутно, у фабрици "Групо Фиорентино" ради 70 радника, а до краја године њихов број заокружиће се на сто. Фиорентино, истина, дели судбину предузетничких (не)прилика са колегама из окружења, али и хвали нашу радну снагу.

    ОПШИРНИЈЕ
  • РУСИ НА ПОТЕЗУ – Да ли се ближи приватизација РХЦ «Гејзер» у Сијаринској Бањи?0

    Поред Завода за специјализовану рехабилитацију, група руских бизнисмена заинтересована и за откуп грађевинског земљишта на комплексу Бање ради изградње више апартманских насеља.
    Судећи према званичним информацијама из локалне самоуправе у Медвеђи и Сијаринској Бањи, група руских бизнисмена озбиљно је заинтересована за улагања у ову бању, посебно у Завод за специјализовану рехаблитацију «Гејзер». У прелиминарним разговорима са председником општине Медвеђа, Слободаном Драшковићем, руски бизнисмени посебно су заинтересовани за још увек неискоришћени извор /Б4/, односно бушотину од 1.320 метара, из које сваке секунде избија и до 60 литара воде просечне температуре 76 степени.

    ОПШИРНИЈЕ