ВЕРУЈЕМ ВЛАДИ СРБИЈЕ

РАЗГОВОР: СКЕНДЕР ДЕСТАНИ, ПРЕДСЕДНИК СО ПРЕШЕВО

Скендер Дестани, лекар педијатар по струци, председник локалног парламента у Прешеву и лидер Демократске уније долине, ДУД, заједно са градоначелницима и председницима скупштина Прешева, Бујановца и Медвеђе, члан је Председништва Координационог тела. Влада Србије формирала је ову институцију како би ублажила последице оружаних сукобаизмеђу побуњених Албанаца и српских снага безбедности 2000. и 2001. године.

ВРАЊСКЕ: Ви и ваша странка сте у Координационо тело, реформисано марта, ушли тек касније, после два месеца. Због чега?

ДЕСТАНИ: Ми у моменту реконструкције КТ нисмо били у власти у Прешеву, тако да нисмо ни били у комбинацији. Када смо маја дошли на власт аутоматски смо се укључили у рад те институције.

СВЕСТАН САМ КРИЗЕ

Колико сте задовољни досадашњим радом КТ?

– Могу да кажем да је напредак очигледан, иако се са неким пословима касни. Прошла је скоро година од реконструкције КТ, а тек недавно почеле су да се формирају радне групе које сада праве планове за даљи рад.

Које су последице кашњења ако знамо да радне групе, уз помоћ ресорних

министартава, треба да унапреде шест кључних области за регион: просвету, правосуђе, безбедност, информисање, економију и здравство?

– Пропуштено је много, фактички каснимо читаву годину. Једино је нешто урадила радна група за просвету, осталих пет ништа до сада.

Због чега је дошло до толиког кашњења. Које одговоран?

– Што се Прешева тиче, ми у локалној самоуправи смо свој део посла око

формирања група завршили јула. Проблем је настао када представници Срба нису могли да се договоре коју тројицу кандидата да одреде за чланство у групама. Ускоро очекујемо да овде дођу представници министарстава како би, на састанку Председништва КТ, направили план рада за наредну годину.

Рекли сте да се напредак осећа у Прешеву након реконструкције КТ. Како се огледа тај напредак?

– Од 98 милиона динара, колико је предвиђено да се ове године уложи у Прешево, преко КТ је стигло око 80 одсто. Новац стиже несметано и редовно, без обзира на кашњења око радних група, КТ испуњава своје обавезе.

Где је уложен тај новац?

– Највише у инфраструктуру и путеве. Осим тога, Прешево ће ускоро добити централни трг чија изградња кошта 24 милиона динара. Већи део новца добили смо од КТ, остатак из сопствених средстава и страних донатора.

Да ли сте задовољни са тих 98 милиона ако се зна да је претходних година од КТ долазило више новца?

– Лично мислим да Прешеву треба више, али сам свестан кризе. Знамо да је ово што смо добили максимум. Добро је, обзиром на тешку економску ситуацију и кризу.

Рекли сте да очекујете састанак Председништва КТ на коме ћете говорити о приоритетима. Који су главни проблеми који муче Прешево и на чијем ћете решавању инсистирати?

– Имамо два велика проблема: недостатак високошколске установе на албанском језику и породилишта. Деца нам се рађају у Врању, које је далеко око 50 километара. Имамо обећање КТ, али и неких међународних институције, ОЕБС-а пре свих, да ће се оба проблема решити. Што се факултета тиче, према студији коју смо урадили, требају нам еконономски смерови који ће обучавати кадрове за развој мале привреде и приватног предузетништва. Мислим да је економски развој приоритет јер без економске нема ни политичке ни безбедносне стабилности.

Такозвани „Човићев план" из 2001. предвидео је политичку стабилност, економски развој и интеграцију Албанаца у државне институције, као три основна услова за излазак региона из кризе.

Шта је до сада од свега тога урађено?

– Први део је окончан. Имали смо неколико изборних циклуса и локалне самоуправе функционишу. Што се економског дела тиче, нисам задовољан јер овај регион је још увек јако сиромашан. Мислим да без помоћи Владе преко КТ не може доћи до економског опоравка. Што се интеграције тиче урађено је доста, не могу да кажем да ништа није урађено.

Кажете да сте задовољни досадашњим степеном интеграције Албанаца?

– Морамо бити реални. Свако ко каже супротно није у праву. Не смемо заборавитида је до 2001. у полицији у Прешеву радило тек неколико Албанаца, а сада они чине око 60 одсто радника полиције. У судовима је било двоје или троје Албанаца, сада их је 30 одсто. Албанаца има много више него Срба у општинским институцијама.

Мислите ли да власт у Београду има политичку вољу да реши проблеме Албанаца?

– Да, милсим да постоји политичка воља и жеља централне власти. Због тога очекујем да проблеми почну да се решавају.

Неки албански лидери неће се сложити са вашим речима. На пример, Јонуз Муслију, председник локалне Скупштине у Бујановцу, рекао је у интервјуу за наше новине да Београд Албанце третира као грађане другог реда и да не постоји воља за решавањем проблема.

– Муслију није у праву. Тако се понашају само крајње недемократске земље, а грађани другог реда били су Јевреји у Хитлеровој Немачкој. Србија је демократска земља која подједнако третира све своје грађане.

НЕ МОЖЕМО САМИ

Колико је постојање КТ неопходно за опоравак региона?

– Постојање КТ је нужно, као веза локалних самоуправа са Београдом али и због јачања капацитета локалних самоуправа у три општине. Општине нису у стању да саме раде на великим пројектима јер инвеститори и донатори траже поштовање европских стандарда, а општине немају довољно квалитетне људе да то обезбеде.

Да ли можда мислите да треба реформисати рад КТ?

– Људи у КТ су стручни и квалитетни. Потребно је само да се спроводи оно што се договоримо. За сада сам задовољан како се ствари одвијају.

Да ли Влада треба да буде присутнија у региону?

– Да, овде увек треба да буду људи из владе јер имају велику политичку снагу и могу да делују. Мислим да влада има много проблема које у држави треба решавати, а један од њих је и Прешевска долина. Људи из владе не знају како се овде живи, виде то тек када дођу овде.

Рекли сте да нисте задовољни економском ситуацијом. Колика је одговорност КТ?

– Координационо тело није директно одговорно, већ Влада Србије. Овде у Прешеву, на пример, приватизација је лоше одрађена и нема никаквих инвестиција у привреду. Око 60 одсто радно способног становништва је без посла. На плану економије све што је урађено урађено је до 2005. за време мандата Небојше Човића, првог председника КТ. После тога па до мартовске реконструкције КТ је био политички орган.

Да ли део одговорности за такво стање има и локална власт?

– Рад Координационог тела у највећој мери коче несугласице између албанских и српских политичара на локалу. Велики проблем је што у локалној власти Бујановца и Прешева нема Срба. У Бујановцу је то велики проблем јер КТ не може да ради ако нема мултиетничке власти.

Ко је за то одговоран?

– Одговорност је и на албанској и на српској страни. Међутим, Албанци треба јасно да кажу да желе Србе у власти, при чему КТ треба да одигра кључну улогу. Мислим да је мултиетничка власт велико богатство за сваку средину где је она могућа.

Каква је ситуација у Прешеву?

– Код нас је проблем што имамо мало Срба. Од 38 места у Скупштини Прешева, два места имају Срби, радикал и социјалиста. Одлично сарађујемо и моја странка уступила им је нека места у општинским одборима и комисијама.