Бујановац – Београд – Резултати узорковања стена из “Врањског басена”, у непосредној близини бујановачког села Клиновац, показују “повишену концентрацију литијума и вредности бора”, због чега компанија Јадар Литхиум, која поседује лиценцу за геолошка истраживања руде на овој и још осам локација у Србији, планира неколико извиђачких бушотина  како би се потврдило постојање минерала, наводи се у документу са њиховог сајта.

Како преноси   медији специјализовани за вести из области енергетике , Јадар Литхиум je у Србији обезбедио још 4 лиценце за истраживање литијум – бората у Вардарском појасу  –  Урсуле код Рековца, Сиоковац код Јагодине, Добриња код Пожеге и  Прањани код Чачка.

Како се наводи на сајту компаније, током  фазе  истраживања без бушотина  и ископавања, у близини села Клиновац и Буштрање у општини Бујановац, јавиле су се назнаке “изванредног потенцијала” налазишта, које има “сличне одлике са Јадарским басеном,  једним од највећих налазишта  литијума у свету, у којем је компанија Рио Тинто пронашла јадарит светске класе”.

“Геофизичка истраживања и геохемијски резултати детаљних узорковања показали су оправданост процеса истраживања, увелико су помогли разумевању  басена и указују на потенцијал пројекта Врање Југ, на којем су налазишта литијум-бората”, изјавио је Лука Мартино, директор компаније.

О литијуму у Клиновцу извештавао је и Блоомберг крајем августа 2019. године. Како су тада аутори навели, налазишта  литијума у Србији су “довољно велика” да се континент  такмичи са тржиштем у Азији, посебно у Кини, која је трећи светски произвођач литијума и прва на тржишту производње литијумских батерија. Тада су навели да Рио Тинто и Јадар Литхиум истражују колико је литијума у Србији, као и да су из Рио Тинта одбили да дају коментар, али да су из Јадар Литхиума били отворени за сарадњу. Мартино је новинарима Блоомберг -а  рекао да би Србија могла да постане база ове индустрије, од експлоатисања, преко прераде до производње батерија.

Иако се ради о територијама у бујановачкој општини, изјаву за Блоомберг дао је и тадашњи заменик градоначелника Врања Ненад Антић, који је у целом пројекту видео потенцијал за отварање фабрике батерија и “смањење броја незапослених грађана у Врању, којих има око 10.000”.

Вест је привукла национални медиј ТВ Прва, чији је новинар обишао мештане Клиновца. Како је тада известио, Клиновчане није нарочито узменирила ова вест:

“Мештани који знају за шта се све користи литијум спремни су да бесплатно дају њиве како би се испитао састав земљишта” наводи се у тексту.

Две године касније, грађани и активисти све чешће протестују због пројеката рударских компанија и њихових могућих последица и негативног утицаја на животну средину. Како наводи портал Радио-телевизије Србије, у дебату се недавно укључила и Српска академија наука и уметности, а мишљења су “опречна”.

Министарка енергетике и рударства Зорана Михајловић литијум назива металом будућности и истиче да би ископавањем минерала јадарит у чијем саставу је и литијум, који се користи у модерним батеријама за аутомобиле на електрични погон,  Србија могла да заузме важно место у Европи и свету.  

Извор: Бујановачке, Координационо тело